Воденице

Антропогене знаменитости

Воденице

Јолића воденица– од 27 воденица колико их је на Колубари постојало од Ваљева до Обреновца, лајковачка је последња, у којој се на седам каменова меље жито. Направљена је пре 300 година а на садашњем месту је од 1895. године. Састоји се од радног простора подигнутог од улазних талпи и зидане собе на бочној северној страни. Кров је четвороводан са бибер црепом као покривачем. Воденица има два улаза и данас је под заштитом Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву. Представља пример материјалног културног наслеђа. 

Воденица и ваљарица Сретеновића- налази се на реци Топлици, купљена 1818. године и пренета на имање Сретеновић. Она је правоугаоне основе, на чијим каменим темељима су подигнути зидови од унизаних талпи, осим воденичарове собе која је зидана у бондруку. Одмах поред ње се налази и ваљарица за ваљање сукна.

Илића воденица- налази се на Колубари  у селу Непричава код Лајковца, једна је од највећих у Србији. Има чак десет воденичких каменова на којима се повремено меље жито, а недавно је обновљена.

Кумова воденица– највећа воденица, брвнара на реци Топлици, по стилу градње датира из времена почетка 18. века. Званичних података нема, али по упамћеној причи, чувени трговац из времена Обреновића, Стеван Јеремић из оближњег села Ратковац, откупљује воденицу од Турака око 1800.године. Садашњи аутентични изглед добија захваљујући новим власницима, кумовима Славку и Милану, који си је откупили и потпуно реновирали 2009. године, а 2010. године је пустили у рад и са правом и поносом је назвали „Кумова Воденица“.

Последња на речном току Топлице, или прва од њеног ушћа у Колубару, по приливу и количини воде, логично и јесте највећа тј. једина са три витла (кола), или три камена. Изглед и начин рада потпуно одговара првобитном стању, а кукуруз и пшеница од кошева, чекетала, између трстеничког камења, поред дрвених околиша, у храстове мучњаке, баш на тај начин који су замислили стари мајстори.

Амбијент употпуњују приручни алати, дрвена сита, стара вага, оригинално огњиште са кубетом за дим и сушење меса. Воденичарева соба је аутентична, са ћилимима, дрвенима троношцима, старинским креденцима и сламарицом за одмор.

Доказ о оригиналности „Кумове воденице“ се може наћи и у првих пар епизода чувене серије „Вук Караџић“ из 1987. године. Још старији су видео записи у једној епизоди култне серије за децу „Приче из Непричаве“ из давне 1983.године. са Миленом Дравић и Зораном Радмиловић.

У воденици можете узети и прелепе етно сувенире са логом Кумове воденице. У понуди имају разне моделе дрвених посуда, тањира, кашика, виљушака, пепељара, оклагија. Затим прелепе ракијске чашице и „чокање“. Ту је наравно и најбоља „Кумова препеченица“.