Лајковац
Географски положај општине
Општина Лајковац се налази у западној Србији, припада Колубарском округу заједно са општинама Ваљево, Осечина, Уб, Мионица и Љиг. Граничи се са општинама: Лазаревац (подручје града Београда), Ваљево, Мионица, Љиг и Уб. Смештена је у средњем делу колубарске долине. Површина општине Лајковац износи 186 km2 ( укључујући 18 насељених места и варош Лајковац). Према подацима пописа становништва из 2022. године општина Лајковац броји 13.871 становника.
Општина Лајковац одликује се изузетно повољним туристичко-географским положајем. Налази се у непосредној близини емитивних туристичких центара ( односно центара туристичке тражње) па је Лајковац од Београда свега удаљен 69 km, од Ваљева 27 km, а веома је значајно истаћи и да је важна станица на прузи Београд- Бар.
Аутопут Е-763; Београд-Јужни Јадран (Београд-Обреновац-Уб-Лајковац-Љиг-Прељина-Пожега), представља један од најзначајних путних праваца саобраћајног система Србије. Изузетан је значај аутопута за развој транзитног туризма у Лајковцу, јер је изградњом аутопута повезан са осталим градовима и регионима у окружењу.
Историјат развоја општине Лајковац
О раном насељавању Лајковца још увек сведоче још увек недовољно испитана археолошка налазишта из римског периода Анине у Ћелијама.
Током Првог српског устанка (1804.-1813.године) у манастиру Боговађа (Хаџи-Рувимов конак) заседао је „Правистељштвујући совјет сербски“ (српска влада), док је на овим просторима у Првом светском рату вођена чувена Колубарска битка о чему сведочи спомен-црква у Ћелијама.
Варош Лајковац настала је 1908. године проласком првог воза-ћире-пругом уског колосека и формирањем главног железничког чвора на овом месту.
Симбол Лајковца
Лајковачки водоторањ, некада веома значајан за функционисање железнице, Лајковчани су га прозвали бузометар. Лајковачки бузометар је доминатна грађевина на железничкој станици, коју је још 1916 године за време окупације, саградила Аустроугарска војска, која га је при повлечењу 1918 године и срушила. Водоторањ је обновљен тек 1926, у почетку се користила вода из Колубаре све до 1959. године. Водоторањ је деведестих престао са радом, остао је као својеврсни симбол Лајковца и железнице, подсећајући на њене пионирске дане.